Audi A4 B8 Avant – kada DTC pokaže na pogrešno mesto
Nisu svi kvarovi zanimljivi zato što su česti. Neki su vredni pažnje upravo zato što su nesvakidašnji i teraju nas da izađemo iz rutine.
Ovaj slučaj sa električnim gepekom na Audi A4 B8 Avant iz 2015. godine upravo je jedan od takvih. Na prvi pogled simptom je lako mogao da navede na relativno jednostavan zaključak: jedan od pogona ne radi kako treba ili između pogona postoji problem u komunikaciji.
Dijagnostika je dodatno pojačavala tu sumnju, jer su prve greške upravo upućivale na module elektromotornog pogona. Međutim, kako je ispitivanje odmicalo, postajalo je sve jasnije da stvarni problem nije tamo gde smo ga u početku tražili.
Ovaj kvar sigurno nije među najčešćim problemima sa kojim će se neko sretati u svom servisu. Upravo zbog toga mi je bio zanimljiv za detaljniju obradu. Cilj ovog teksta nije samo da pokaže koji je deo na kraju bio neispravan, već kako se snaći kada rezultati dijagnostike ne prate očekivani obrazac.
Studija slučaja koja u početku nije bila planirana
Kada je vozilo stiglo na dijagnostiku, uopšte nisam imao ideju da od ove popravke napravim studiju slučaja. Cilj je bio isti kao i kod svakog drugog vozila: pronaći kvar i osposobiti sistem.
Tek kada su počeli da se pojavljuju rezultati koji nisu odgovarali početnoj pretpostavci, postalo mi je jasno da ovaj slučaj ima mnogo veću edukativnu vrednost.
Zbog toga nisu svi koraci dokumentovani fotografijama i osciloskopskim snimcima onoliko detaljno koliko bih to uradio da sam od samog početka znao da će od ove dijagnostike nastati tekst. Neka merenja ostala su zabeležena samo kroz rezultate, dok su fotografije i snimci počeli sistematičnije da nastaju tek kasnije.
To, međutim, ne umanjuje ono najvažnije. Ovaj slučaj lepo pokazuje kako razložiti složen sistem na manje celine, kako proveravati pretpostavke, kako razlikovati posledicu od uzroka i kako nastaviti kada se ono što prikazuje dijagnostički tester ne uklapa potpuno u rezultate merenja.
Simptom i prvi trag
Audi A4 B8 Avant iz ovog slučaja imao je problem sa električnim otvaranjem i zatvaranjem vrata prtljažnika.
Pri otvaranju bi vrata krenula svega nekoliko centimetara i zatim se zaustavila. Novim pritiskom na dugme napravila bi još jedan mali pomak. Pri zatvaranju je problem bio još izraženiji – električno spuštanje uopšte nije započinjalo.
Prva dijagnostika prirodno je usmerila pažnju prema elektromotornim pogonima vrata i njihovoj međusobnoj komunikaciji. Sistem koristi dva pogona koji moraju da rade usklađeno, pa je takav pravac ispitivanja u tom trenutku bio potpuno logičan.
Zbog toga je prvi deo dijagnostike bio usmeren na napajanje pogona, njihove signalne veze i proveru da li između njih zaista postoji komunikacija.
Greška zapisana u memoriji upravljačke jedinice može veoma dobro da pokaže gde treba početi ispitivanje, ali ne mora istovremeno da pokaže i stvarni uzrok kvara.
U ovom slučaju upravo će se to pokazati kao jedna od najvažnijih lekcija.
Kako sistem radi i šta smo proveravali
Električni gepek na ovom Audiju koristi dva elektromotorna pogona, po jedan sa svake strane vrata. Oni ne rade kao dva potpuno nezavisna motora, već moraju međusobno da razmenjuju informacije i da se kreću usklađeno.
Jedan od pogona istovremeno komunicira i sa ostatkom vozila preko Comfort CAN mreže. Zbog toga kvar u ovom delu sistema ne mora nužno da znači da je sam elektromotor neispravan. Problem može biti u napajanju, komunikaciji, senzoru položaja ili u nekoj informaciji koju pogoni dobijaju iz ostatka vozila.
Prvo su proverena napajanja i mase pod opterećenjem. Nije bilo prekida niti ozbiljnog pada napona koji bi mogao da objasni zaustavljanje pogona.
Zatim je osciloskopom proverena komunikacija između dva pogona, kao i njihova posebna linija za međusobno buđenje. Na komunikacionom vodu postojala je aktivna razmena podataka, dok je na drugoj liniji jasno moglo da se vidi kada sistem prelazi iz uspavanog u aktivno stanje.
Ova merenja nisu dokazivala da je svaki podatak koji se razmenjuje potpuno ispravan, ali su pokazala da sistem nije imao jednostavan kvar tipa prekinute žice, nestalog napajanja ili potpuno neaktivnog pogona.
U kompletnoj PDF studiji detaljnije su prikazana osciloskopska merenja, način na koji su identifikovane komunikaciona i wake-up linija, kao i razlika između ove komunikacije i standardnog LIN protokola.
Kada pogoni prestanu da budu glavni osumnjičeni
Kako su provere odmicale, početna sumnja na elektromotorne pogone postajala je sve slabija. Napajanja su bila uredna, komunikacija je postojala, a dodatnu potvrdu dobili smo kada je za probu ugrađen drugi komplet pogona.
Simptom je ostao potpuno isti.
To je bio važan trenutak, jer je postalo mnogo verovatnije da pogoni ne staju zato što ne mogu da nastave kretanje, već zato što im upravljačka logika ne dozvoljava da nastave.
Pažnja je zato prebačena na informacije koje sistem dobija iz drugih delova električnog gepeka, a posebno na stanje brave i mehanizma zatvaranja.
Tu je Live Data počeo da bude mnogo zanimljiviji od samih zapisanih grešaka.
Položaj vrata menjao se pravilno dok smo ih ručno pomerali, što nije ukazivalo na očigledan problem sa određivanjem njihovog položaja. Međutim, jedan od statusa povezanih sa bravom ponašao se neobično.
Dok su vrata bila potpuno otvorena, jedan parametar je pravilno pokazivao OPEN, dok je drugi pokazivao Closed. U početku je takvo ponašanje delovalo kao moguća karakteristika sistema, pa mu nismo odmah pridali pravi značaj.
Kasnije će se pokazati da je upravo taj detalj bio jedan od najvažnijih tragova u celoj dijagnostici.
Nije važno samo da se neki parametar menja. Potrebno je znati i da li njegovo trenutno stanje ima smisla u odnosu na ono što se u tom trenutku fizički događa na vozilu.
U kompletnoj PDF studiji prikazane su vrednosti pre i posle popravke, pa se veoma lepo vidi kako isti parametri izgledaju kada sistem radi ispravno.
Potvrda kvara i konačan rezultat
Kada je pažnja prebačena sa pogona na informacije o stanju brave, sledeći korak bio je da se proveri da li promena tog signala utiče na ponašanje čitavog sistema.
Kontrolisanom simulacijom povratnog signala brave direktno kod upravljačkog modula gepek je odjednom počeo normalno da otvara i zatvara vrata. To je praktično pokazalo da uzrok treba tražiti u sklopu brave zadnjih vrata ili njenoj povratnoj informaciji, a ne u glavnim pogonima.
Nakon provere instalacije, brava zadnjih vrata je zamenjena.
Sistem je odmah počeo pravilno da radi. Vrata su pri otvaranju prolazila kroz kompletan hod bez zaustavljanja, a električno zatvaranje, koje pre popravke uopšte nije započinjalo, ponovo je normalno funkcionisalo.
Neispravan sklop brave zadnjih vrata i pogrešna povratna informacija koju je upravljački sistem dobijao o njenom stanju.
Tek nakon popravke postalo je potpuno jasno i zbog čega je raniji Live Data bio toliko važan. Status koji smo u početku prihvatili kao moguć normalan način rada zapravo nije odgovarao stvarnom položaju brave.
U kompletnoj PDF studiji prikazan je ceo postupak potvrde kvara, način na koji je signal simuliran, kao i poređenje Live Data vrednosti pre i posle popravke.
Šta je najvažnije iz ovog slučaja?
Najvažnija lekcija nije to da Audi A4 B8 može imati problem sa bravom električnog gepeka. Mnogo je važnije kako smo do tog zaključka došli.
Početne greške usmerile su dijagnostiku prema pogonima i komunikaciji, što je bio sasvim opravdan početak. Problem bi nastao tek kada bismo taj prvi trag automatski pretvorili u konačnu dijagnozu.
Merenja su postepeno pokazivala da pogoni imaju uslove za rad, dok je Live Data na drugom mestu sistema slao informaciju koja nije odgovarala stvarnom stanju vozila.
Kod složenijih sistema često nije dovoljno pronaći komponentu koja ne radi ono što očekujemo. Potrebno je razumeti zbog čega joj upravljačka logika uopšte dozvoljava – ili ne dozvoljava – da uradi određenu stvar.
Za one koje zanima kompletan dijagnostički tok, osciloskopska merenja, električne šeme, komunikacija između pogona i detaljna analiza Live Data parametara, pripremio sam i punu PDF studiju slučaja.
Preuzmite kompletnu studiju slučaja
Unesite email adresu i poslaću vam PDF sa kompletnom dijagnostikom, dodatnim tehničkim objašnjenjima, šemama, osciloskopskim merenjima i Live Data analizom.